Priča o sportu, nadi i humanosti

EKSKLUZIVNO: Intervju sa Jovicom Spajićem, jedanim od najpoznatijih svetskih ultramaratonaca, članom Inspired by HOPE tima,

  1. Uspešno se završila trka u Namibiji na kojoj je Inspired by HOPE tim ostvario izuzetan rezultat, kakvi su ti sada utisci o celom projektu?

Trka u Namibiji, tj u Namibijskom delu pustinje gde smo i Marina Lazić i ja uspešno završili 250 kilometara, po izuzetno teškom terenu I veoma tplom toplom vremenu, gde su temperature prelazile i preko 40 stepeni, gde smo postigli oboje sjajan rezultat, koji je bio, moram da priznam u drugom planu, jer nam je pre svega bio cilj da probamo da završimo ovu ultimativnu I izuzetno napornu trku i da na pravi način predstavimo i Srbiju ali i da ispričamo priču I skrenemo pažnju javnosti na problem sa kojima se osobe obolele od Plućne hipertenzije susreću. Projekat u Namibiji je za mene bio inspirativan. Uticao je na mene da se posle cele priče više posvetim nekoj daljoj aktivnosti u ovom smeru. Dobio sam zaista novu motivaciju i novi impuls. Stvari posmatram iz drugog ugla, monogo zrelije. Nakon još boljeg upoznavanja ljudi iz udruženja pacijenata PH Srbija shvatio sam njihovu iskrenu motivaciju vođenu humanošću, posmatram problem na koji skreću pažnju mnogo emotivnije i mislim da mogu da doprinesem da se stvari poprave na bojle i da sve krene u pravom smeru.

  1. Pred tobom je još jedan veliki izazov, izuzetno teška i velika trka, TAHOE LAKE u Americi, hoćeš li nam reći nešto više o njoj?

Što se tiče narednog projekta i trke TAHOE LAKE u Americi, u pitanju je trka dugačka 206 milja to je negde oko 330 kilometara. Trka je planinska i održava se u nacionalnom parku Homewood, pravi se krug oko jezera Tahoe. Trčaće se na nadmorskoj visini od prosečno 1800 metara. Izuzetno je naporna i u svim segmentima teška I zahtevna, to je najduža trka od tačke A do tačke B u Americi. Jedna od najprestižnijih. Ove godine je nekoliko svetskih velikih kompanija stalo iza trke, što

e doprineti popularizaciji samog događaja u svetu. Ja ću se opet truditi da da iznesem projekati predstavim nas tim Inspired by HOPE na pravi način, jer za mene ovo nije trka kao isve druge. Pored ultramaratona kao sportske discipline, ja sa sobom uvek nosim jednu duboku, opet sa jedne strane tešku a sa druge strane tako svetu i plemenitu misao I priču o plućnoj arterijskoj hipertenziji i ljudima koji boluju od te retke bolesti. Trudiću se, ne samo rezultatom, nego I ponašanjem na stazi, kontaktom sa ostalim takmičarima i medijima, da predstavim našu zemlju na pravi način, da im ispričam jednu lepu priču o našoj Srbiji, o našoj kulturi, našem narodu, tradiciji, a da opet donesem priču o PH. Daću sve od sebe da na jedan lep način spojim kompletnu sliku i pokušam da ostavim jedan pozitivan utisak.

  1. Način na koji nosiš ceo prjekat Inspired by HOPE sa sobom, je inspirisala gotovo sve obolele od Plućne hipertenzije, njihove rodbine, prijatelje i doktore… Šta za tebe to znači, kako se osećaš tamo negde daleko, kada si verovatno mnogo umoran, u bolovima, kada znaš da su ti ljudi i tamo na trkama sa tobom, kada trčiš i za njih i na jedan sigurno najekstremniji način podižeš svest o PH i daješ nadu da nisu zaboravljeni?

Ja doživljavam plućnu hipertenziju, u toku svih tih svojih ekstremnih trka, kao paralelu. Naiđu i meni teški trenuci. Kada me ljudi posmatraju sa strane i kada sa njima delim sva ta iskustva i pričamo o svim tim trkama i mestima gde sam bio, počevši od najtoplijih pustinja, pa do Arktika i najhladnijih delova planete, sve to deluje iz vizure normalnog čoveka kao da sam Supermen, spartanac, da ja ne trpim bolove, povrede, ali to zaista nije tako. Svaki put kada nastupe ti teški trenuci, kada se vi suočavate sa svim tim svojim strahovima, bolovima i patnjom koja je nemiovnost na takvim ektremnim trkama, jednostavno, suštinski je najbitnije, koji je motiv koji vas pokreće, zbog čega vi sve to radite, jer zaista često o tome pričamo i često spominjem: ako nemate nesto čvrsto, neki jak oslonac za koji ćete se uhvatiti kada dođu ti teški momenti, onda sve gubi smisao i zaustavićete se sigurno. Postaćete malodušni. Neka apatija ce se uvući kod vas i nema šanse da izgurate takve stvari onako kao biste vi želeli. Ako ste podstaknuti pravim motivom, ako razmišljate i shvatate da je sve to sport, trčanje, kretanje i da će sve proći kada stignete do cilja ili pre, a znate da su neki mladi ljudi bez daha do kraja svog života i da nemaju ocpiju da se odmore, niti da njihovo srce prestane da trči maratonsku trku, onda istrajete u svemu i ništa nije previše teško, naspram trke sa životom u kojoj nema odmora, kao što je slučaj kod ljudi i dece pogođenih PAH-om. U trenucima kada mi je teško, kada se borim sa nekim svojim unutrašnjim demonima, setim se šta predstavljam, setim se šta nosim sa sobom, i bude mi mnogo lakše da nastavim dalje.

  1. Do kraja godine ti predstoji još jedna izuzetna trka, gde ćeš ponovo sa svojim HOPE timom učestvovati na možda i najizazovnijoj trci do sada?

Što se tiče projekata do kraja godine, postoji još jedna trka koju ću uraditi, Bože zdravlja u oktobru ove godine. U pitanju je legendarni Jungle marathon, koji se održava u Brazilu u prašumama Amazonije od 05. do 14.10. Specifičnost same trke je i samo putovanje koje predstavlja veliku avanturu gde se leti iz Evrope u Brazil pa u grad Santarem, u državi Para u Brazilu , pa se odatle dalje ide do jednog malog ribarskog mesta Aler da Chao na reci Tapajos, blizu ušća sa rekom Amazon. Tu pravimo jednu pauzu od 2 dana kako bi se bar malo aklimatizovali na izuzetno težak i veoma vlažan vazduh. Odatle se ukrcavamo na brod i rekom Amazon plovimo 12 sati, do srca Amazonije. Uz put ćemo biti okruženi tom živopisnom stranom Amazona i nestvarnom prirodom. Iskrcavamo se i pravimo brifing na samoj obali , nakon toga imamo dan pauze i pripreme za trku. Trka je etapnog tipa, trče se 4 kraće etape i jedna duža od 105 kilometara. Teren je brutalan, nepristupačan, jako tehnički zahtevan, dosta uspona, padova, bukvalno nemate ravnog I tvrdog terena. Prolazite kroz vodu, kroz blato, kroz mulj, nosite ranac sa sobom u kom je hrana koja vam je neophodna tokom boravka u džungli. Ovo je na žalost poslednje izdanje ove trke, ali ukazala mi se prilika i čast da predstavljam našu zemlju i naš narod na tom velikom događaju, gde se dolazi po pozivu. Na poziv organizatora ove godine ću uzeti učešće i probati, ne samo sportskim rezultatom nego i svojim ponašanjem da donesem priču o Srbiji i da sa ponosom predstavim i naš tim Inspired by HOPE.

  1. Mnogi mladi ljudi su se ugledali na tebe. Okreću se zdravom životu, čistim mislima, zdravoj ishrani i sportu. Takođe, mnogi koji vode svoje ekstremne borbe, svakodnevno, a na ličnom planu sa zdravljem, u tebi vide motiv koji glasi: ‘’mogu izdržati, moram napred’’, i to ih pokreće, vraća im nadu. Želiš li nešto da poručiš svim tim ljudima koji zbog tebe žele da postanu bolji I hrabriji?

Poručio bih im da jednostavno svaki trenutak posvete pozitivnom razmišljanu i stvarima koje ih čine srećnim. Neka vam ceo svet kaže da odustanete od svojih snova, od svojih nada, želja, stremljenja, ali verujte, ako vi imate radost u srcu i svojoj duši, pustite sve te priče i idite u svom smeru, radite stvari koje volite. Mene često pitaju koji je smisao toga sto ti radiš, zbog

ega trčiš, zbog čega ideš na sva ta mesta, a ja im kažem da je to deo mene, ja se osećam lepše kada radim te stvari, naročito kada nosim priče sa sobom koje su ovako inspirisane nadom za bolje sutra i obojene humanitarnim karakterom. U tome vidim duboki smisao. Znam da svakom tom trkom postajem bolji čovek. Znam da posle svake trke drugacije razmišljam . Shvatim koliko su ti bitne te male stvari i male životne sitnice u kojima čovek treba da pronalazi smisao. Onda shvatis da ti je nebitno da li nosiš markiranu odeću, da li imaš ili nemaš novac. Tada ti postanu prioriteti porodica i dragi ljudi , voljene osobe. Tada čovek shvata prave vrednosti.

Maja Todić , Sport klub

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *